10 Aythya fuligula (Ćubasta patka)

Ćubasta patka ( Aithia fuligula ) je patka gnjurac srednje veličine sa populacijom od blizu jednog miliona ptica.

Ćubasta patka je jedna od vrsta na koju se Sporazum o zaštiti afričko- evroazijske migratornih vodenih prica ( AEVA ) odnosi.

Ove ptice se hrane uglavnom ronjenjem. Jedu mekušce, vodene insekte i neke bilјke, ponekad se hrane noću.

Opis

Zreo muškarac je potpuno crn, osim belih krila i plavo-sivog kljuna. Ima izražen čuperak po kome je takson dobio svoje ime. Odrasla žena je braon boje sa svetlo-braon krilima, pa ju je lakše pomešati sa drugim patkama gnjurcima. 

Stanište

Nјihova staništa su blizu močvara i jezera sa dosta vegetacije da bi prikrile gnezdo.One se takođe nalaze na priobalnim lagunama i obraslim barama.

08 Platalea leucorodia (Kašičar)

Kašičar (lat. Platalea leucorodia) - ptica iz porodice ibisa.

Većina ovih ptica se seli u tropske krajeve tokom zime. One koje žive u Evropi, sele se preko naših područja u Afriku.

Opis

Kašičar ima belo perje koje prelazi u blago žućkastu boju, osim žute fleke na grudima koja se ističe. Boja glave je braonkasto narandžasta nijansa. Na potilјku je nosi ćubu dugih perja. Ona dostiže 80 cm dužine. Noge su crne, klјun je kod mladunaca svetao, dok odrasli imaju crn kljun sa žutim vrhom. Vrat je u letu ispružen.

Stanište

Oni mogu nastaniti bilo koji tip močvare, reke, jezera, poplavlјeno područje, ali naročito one sa ostrvima za gnezda sa gustom vegetacijom (npr. tršćacima) i drvećem.

Populacije koje naseljavaju severne krajeve su selice, ali mogu da pređu samo male razdaljine. Dok su one koje žive južnije delimično migratorne Migracija se obično sprovodi u jatima do 100 ptica. Većina aktivnosti se odvija tokom jutra i večeri, oni često nastanjuju skrovišta koje su i do 15 kilometara daleko od oblasti na kojima se hrane.

Gnezdo je platforma od grančica i lišća koja je ili izgrađene na zemlji  na ostrvima u jezerima i rekama ili u gustim delovima tršćaka, žbunja ili na drveću mangrova do 5 m iznad zemlje. U okviru kolonije susedna gnezda su obično veoma blizu jedni drugima, ne više od 1 ili 2m.

07 Ciconia nigra (Crna roda)

Crna roda Ciconia nigra je velika barska ptica iz familije Ciconiidae. U Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Ovo je sramežljiva i oprezna vrsta, za razliku od njehog bliskog rođaka bele rode. Viđa se u parovima ili malim jatima u vlažnim i močvarnim područjima. Hrani se ribama, žabama, vodenim insektima i malim sisarima.

Opis

Nešto je manje od Bele rode, Crna roda je velika ptica, 95-100 cm dužine sa rasponom krila od 145 do 155 cm , i težine oko 3 kilograma. Kao i sve rode, ima duge noge, dug vrat i dug, ravan, istaknut kljun. Perje je potpuno crno zelenkasto-metalnog sjaja, a trbuh je bele boje. Dug, i kod korena debeo, kljun, kao i koža oko očiju, ima crvenu boju. Među prstima, na dugim crvenim nogama, ima plovne kožice. Mužjaci i ženke su identični po izgledu samo su mužjaci u proseku veći.

One hodaju sporo i stabilno po zemlji. Kao i sve rode, leti sa ispruženim vratom.

Stanište

Boravi u vlažnim i močvarnim, listopadnim nizijskim šumama. Živi u nekim delovima severne i istočne Evrope, kao i unizijskim šumama u Srbiji. Selica je koja zimuje uAfrici.

Ponašanje

Veoma je oprezna i plašlјiva i živi kao samotnjak, nikada ukoloniji, uvek daleko od lјudskih naselјa. U aprilu ili maju duboko u šumi, visoko na stablu uz deblo, sagradi gnezdo od granja, u koje snese najčešće četiri bela jaja. Oba roditelјa leže na njima i posle se brinu za mladunce čučavce, koji postaju samostalni tek za sedamdesetak dana.

06 Ardea purpurea (Crvena čaplja)

Crvena čaplja (lat. Ardea purpurea) je barska ptica iz porodice čaplji. Gnezdi se u Africi, centralnoj i južnoj Evropi, i južnoj i istočnoj Aziji. Evropske populacije su migratorne, zimuju u tropskoj Africi.

Opis

Dosta je velika ptica. Visoka je 80-90 cm, duga je otprilike isto toliko. Teška je 0.5-1.3 kg, a raspon krila joj je 120-150 cm. Nešto je manja od sive čaplje, od koje se razlikuje po svom crvenkastosmeđem perju, i, kod odraslih, tamnije sivim leđima. Čelo i gornji deo glave zajedno sa ukrasnim perima je crno, kao i grudi i trbuh, a tamniji su i delovi ramena i delovi grudi. Crne pruge se pružaju od kljuna, ispod lica do grudi, a perje vrata i delovi lica su kestenjastosmeđi. Ima uži žuti kljun, koji je kod odraslih svetliji za vreme sezone parenja. Purpurno-crvene nijanse na perju teško se vide iz daljine, kada izgleda nešto tamnija od sive čaplje.  Glava i vrat su uži i vijugaviji. Prsti su duži, zadnji prst štrči u letu. Leđa i krila su plavosiva. Stopala su joj veća nego u sive čaplje.

Ponašanje

Hranu nalazi u plitkoj vodi. Hrani se malim ribama, žabama, kukcima, malim sisarima, gmizavcima i pticama. Često nepomično čeka plen ili polako lovi pretraživanjem. Zauzima pozu za skrivanje kao vodeni bik.

Spor je letač, dok leti vrat joj je uvučen. Dugi vrat za vreme leta izgleda zmijoliko, poprima oblik slova S. Oglašavanje je glasno graktanje krek.

Reprodukcija

Gnezdi se u tršćaku i vrbovoj šikari. Nakon ritualnog sparivanja koje je slično kao kod sive čaplje, par zasniva gnezdo jednostavne građe izgrađeno od trske i sličnih materijala iz okoline. U gnezdu se nađe 4 do 5 plavozelenih jaja. Inkubacija traje 25-30 dana. Mladi napuštaju gnezdo za 7-8 nedelja. Roditelji su brižni i redovno ih hrane i štite od prejakog sunca i neprijatelja.

Rasprostranjenost

Selica je, osim što je ima u Evropi, naseljava i Afriku i srednju Aziju.

05 Casmerodius albus (Velika bela čaplja)

Velika bela čaplja (lat. Ardea alba, Casmerodius albus ili Egretta alba) je vrsta ptice iz porodice čaplji. Mali broj životinjskih vrsta može se pohvaliti takvom elegancijom i lepotom kao ona. Ova ptica izrazito dugačkog vrata, prekrivena belim perjem živi u brojnim kolonijama uvek u blizini vode, pored bara, močvara i reka čije su obale obrasle zelenilom.

Opis 

Ova ptica je velika, dugačka 54 - 76 centimetara, a teška je do 1100 grama. Hrani se pretežno ribom i sitnim životinjama koje može pronaći u vodi. Na njoj je najupadljivije perje na ramenima, mnogo duže i raskošnije nego na ostalim delovima tela, dok joj je perje na potiljku uspravno. Mužjaci i ženke su identični u izgledu.

 Osim veličine, velika bela čaplja može se razlikovati od drugih bijelih čaplji po svom žutom kljunu i crnim nogama mada kljun može postati tamniji i potkolenice svetlije u sezoni parenja.

Ekologija i status

Velika bela čaplja je delomično selica, ptica se kreće sa severne hemisfere, gde su zime hladnije, na jug. Gnijezdi se u kolonijama u drveću blizu jezera ili močvara sa trskom. 

Velika bijela čaplja je jedna od vrsta na koju se primenjuje Sporazum o zaštiti afričko-evroazijskih migratornih ptica močvarica (AEWA).

Ishrana

Velika bela čaplja hrani se u plitkim vodama i jede uglavnom ribe, žabe, male sisare, i povremeno male gmizavce i insekate, lovi ih sa svojim dugim, oštrim kljunom.

Reprodukcija

Velika bela čaplja gradi svoja gnezda usred gustog raslinja. To su jednostavne tvorevine od isprepletenih grana i grančica, dovoljno čvrste da prime celu ptičju porodicu.

Posle sezone parenja ženka snese 3 - 5 svetlo plavih jaja, ali najčešće četiri. Od trenutka kad izađu iz jaja mladunci su pod neprestanim nadzorom jednog od roditelja koji brine o njihovoj sigurnosti trudeći se da im stvori najpovoljnije uslove. Za to vreme drugi roditelj odlazi u potragu za hranom, spreman da se, čim se mladunci oglase, vrati spuštajući hranu na dno gnezda. Nekoliko nedelja kasnije kad napune nešto više od dvadeset dana i dovoljno ojačaju mladunci su sposobni za napuštanje gnezda i smeste se na obližnjim granama odakle mogu slobodno izvoditi vežbe letenja.

Opstanak ove vrste bio je svojevremeno ozbiljno ugrožen zbog raskošnog perja koje su kreatori koristili za ukrašavanje šešira, a ova ptica uspela se održati samo zahvaljujući visokom natalitetu.

03 Nycticorax nycticorax (Gak)

Gak ili noćna čaplјa (ili još kvak, kvakavac, radovan), (lat. Nycticorax nycticorax) je vrsta ptice iz porodice čaplјi, mada se po nekim autorima svrstava u srodnu porodicu Plataleidae. Drugi autori je u okviru porodice čaplјi svrstavaju u potporodicu Ardeinae. U Srbiji je strogo zaštićena vrsta.

Opis

Prilično se razlikuje od ostalih čaplјi. Noge su joj kraće, a i vrat je kratak i debeo. Glava joj je crna sa dva odstojeća bela pera u vreme parenja, a crni su joj i leđa, krila i klјun. Vrat i trup su beli. Veličine je do 60 cm.

Ponašanje

Za razliku od drugih čaplјi, u lov izlazi u sumrak, pa otuda i naziv. Međutim, kada se izlegu mladi, roditelјi love ribu i danju kako bi prehranili podmladak. Ovo je ptica selica koja se sa juga vraća u martu i gradi gnezdo na drveću koje i ne mora da bude u blizinivode. Početkom maja ženka snese 4-5 jaja plavozelene boje.

To su druželјubive ptice koje vole društvo čak i drugih čaplјi

Areal i stanište

Živi pored reka većeg dela Evrope. Veoma je česta vrsta čaplјe u toj oblasti. U Srbiji gak je strogo zaštićen.

02 Botaurus stellaris (Vodeni bik)

Vodeni bik (lat. Botaurus stellaris), je mirna ptica iz roda Botaurus. Pripada porodici čaplji. Kada je uznemiravana, stoji mirno u jednom mestu i podigne kljun i glavu gore. Ovakvo ponašanje i boja perja skrivaju pticu tako dobro da ju je skoro nemoguće videti. Zapravo ona se može češće čuti nego videti, jer mužjak ispušta zvukove koji se mogu čuti i 5 kilometara dalje. Ova ptica je verovatno predstavljala drekavca iz kratke priče Branka Ćopića. 

Opis 

Mužjak i ženka su približno iste veličine, 69-81 cm dugi. Ima smeđkasto-tačkasto perje i nezgrapnog je izgleda. Prosečan raspon krila je 130 cm. U južnoj Evropi se može pomešati sa neodraslom jedinkom gaka. Hrani se ribama, žabama i drugim manjim vodenim organizmima. Gnezdi se u raštrkanim parovima u većim tršćacima. Poligaman je, te mužjak može imati nekoliko ženki. Gnežđenje se odvija rano. Mužjakovo bučno oglašavanje se najčešće čuje u zoru i sumrak. Ženka polaže tri do šest jaja smeđkaste boje. Obično su soltarni dok sezona parenja nije u toku. Najčešće se vidi leti, ranim jutrom, dok leti iz ili prema skloništu. Vrat je u letu savijen, a zamasi krila brzi.