05 Casmerodius albus (Velika bela čaplja)

Velika bela čaplja (lat. Ardea alba, Casmerodius albus ili Egretta alba) je vrsta ptice iz porodice čaplji. Mali broj životinjskih vrsta može se pohvaliti takvom elegancijom i lepotom kao ona. Ova ptica izrazito dugačkog vrata, prekrivena belim perjem živi u brojnim kolonijama uvek u blizini vode, pored bara, močvara i reka čije su obale obrasle zelenilom.

Opis 

Ova ptica je velika, dugačka 54 - 76 centimetara, a teška je do 1100 grama. Hrani se pretežno ribom i sitnim životinjama koje može pronaći u vodi. Na njoj je najupadljivije perje na ramenima, mnogo duže i raskošnije nego na ostalim delovima tela, dok joj je perje na potiljku uspravno. Mužjaci i ženke su identični u izgledu.

 Osim veličine, velika bela čaplja može se razlikovati od drugih bijelih čaplji po svom žutom kljunu i crnim nogama mada kljun može postati tamniji i potkolenice svetlije u sezoni parenja.

Ekologija i status

Velika bela čaplja je delomično selica, ptica se kreće sa severne hemisfere, gde su zime hladnije, na jug. Gnijezdi se u kolonijama u drveću blizu jezera ili močvara sa trskom. 

Velika bijela čaplja je jedna od vrsta na koju se primenjuje Sporazum o zaštiti afričko-evroazijskih migratornih ptica močvarica (AEWA).

Ishrana

Velika bela čaplja hrani se u plitkim vodama i jede uglavnom ribe, žabe, male sisare, i povremeno male gmizavce i insekate, lovi ih sa svojim dugim, oštrim kljunom.

Reprodukcija

Velika bela čaplja gradi svoja gnezda usred gustog raslinja. To su jednostavne tvorevine od isprepletenih grana i grančica, dovoljno čvrste da prime celu ptičju porodicu.

Posle sezone parenja ženka snese 3 - 5 svetlo plavih jaja, ali najčešće četiri. Od trenutka kad izađu iz jaja mladunci su pod neprestanim nadzorom jednog od roditelja koji brine o njihovoj sigurnosti trudeći se da im stvori najpovoljnije uslove. Za to vreme drugi roditelj odlazi u potragu za hranom, spreman da se, čim se mladunci oglase, vrati spuštajući hranu na dno gnezda. Nekoliko nedelja kasnije kad napune nešto više od dvadeset dana i dovoljno ojačaju mladunci su sposobni za napuštanje gnezda i smeste se na obližnjim granama odakle mogu slobodno izvoditi vežbe letenja.

Opstanak ove vrste bio je svojevremeno ozbiljno ugrožen zbog raskošnog perja koje su kreatori koristili za ukrašavanje šešira, a ova ptica uspela se održati samo zahvaljujući visokom natalitetu.